Наше светосавско лепо
Наше светосавско лепо крије се у потребној озбиљности да се препозна садржај истине којом суштински осмишљавамо живот. Када славимо Светог Саву, ми славље оприсутњујемо истином у којој се сусрећу човек и вечност. У таквом сусрету, по природи ствари, у човеку се пробуди осећање, суптилно, танано, за оне тајне које нуди вечност. Тако се померају границе људске спознаје, а „разумна људска душа има интелект,интуитивно мишљење, поседује слободу, може да бира добро или зло“, учио нас је Свети Сава тим реалностима. Но, изнад свега, најлепше је то што нам је Он сам пример како да се спремимо за сусрет са неизрецивом лепотом према Богу и према ближњима. У таквој атмосфери, са осећањем да нас Свети Сава чује и осећа оно што ми осећамо, изнедрене су јеванђељске поруке, снажне и истините, да је за човека заиста битно како ће живети. Од таквих порука ученици су светосавско-хришћански дом учинили својим, топлим и светлим, а сопствену свесност оживели Савиним ликом. Свеједно је да ли је то црква или Основна школа „Алекса Дејовић“ у Севојну, важна је убедљивост истине која се потврђује сопственим поступцима, поручили су ученици. Изведен делом у школи, а делом у цркви, програм је чинио целину чија је суштина показала важност и присутност слављене личности због које, зато што је искрено љубимо, знамо да волимо и љубав. Све светосавско речено устима ученика, учило је како да победимо неваљало у себи. Наше, ученичко и наставничко, светосавско „лепо“ одражавало се у насловљеним програмским целинама: химна Светом Сави, драмски приказ приче „Свети Сава и голубица“, „Светосавцу је битно како ће живети“ (део програма који изведен у цркви)…и још, рецитовању и певању песама посвећених Светом Сави. Сви су имали јединствен циљ, да помогну једни другима да боље разумеју светосавску лепоту која доноси срећу свим присутнима.
Вера Д. Рајаковић
Наше светосавско лепо крије се у потребној озбиљности да се препозна садржај истине којом суштински осмишљавамо живот. Када славимо Светог Саву, ми славље оприсутњујемо истином у којој се сусрећу човек и вечност. У таквом сусрету, по природи ствари, у човеку се пробуди осећање, суптилно, танано, за оне тајне које нуди вечност. Тако се померају границе људске спознаје, а „разумна људска душа има интелект,интуитивно мишљење, поседује слободу, може да бира добро или зло“, учио нас је Свети Сава тим реалностима. Но, изнад свега, најлепше је то што нам је Он сам пример како да се спремимо за сусрет са неизрецивом лепотом према Богу и према ближњима. У таквој атмосфери, са осећањем да нас Свети Сава чује и осећа оно што ми осећамо, изнедрене су јеванђељске поруке, снажне и истините, да је за човека заиста битно како ће живети. Од таквих порука ученици су светосавско-хришћански дом учинили својим, топлим и светлим, а сопствену свесност оживели Савиним ликом. Свеједно је да ли је то црква или Основна школа „Алекса Дејовић“ у Севојну, важна је убедљивост истине која се потврђује сопственим поступцима, поручили су ученици. Изведен делом у школи, а делом у цркви, програм је чинио целину чија је суштина показала важност и присутност слављене личности због које, зато што је искрено љубимо, знамо да волимо и љубав. Све светосавско речено устима ученика, учило је како да победимо неваљало у себи. Наше, ученичко и наставничко, светосавско „лепо“ одражавало се у насловљеним програмским целинама: химна Светом Сави, драмски приказ приче „Свети Сава и голубица“, „Светосавцу је битно како ће живети“ (део програма који изведен у цркви)…и још, рецитовању и певању песама посвећених Светом Сави. Сви су имали јединствен циљ, да помогну једни другима да боље разумеју светосавску лепоту која доноси срећу свим присутнима.
Вера Д. Рајаковић
